Унија (Амерички грађански рат)

На овој мапи:
  Државе Уније у којима је ропство било забрањено
  Територија Уније
  Пограничне државе Уније у којима је ропство било дозвољено
  Канзас, који је приступио Унији након кризе Крвави Канзас
  Територије на које је Конфедерација полагала прави и понекад их и држала под својом влашћу

Унија је било име које се користило током Америчког грађанског рата за САД, то јест за владу Абрахама Линколна, 20 држава које су забраниле ропство и 4 пограничне државе које су ропство дозвољавале (неке су имале подељене владе и слале су војску Конфедерацији и Унији), а које су ту владу подржале. Отпор овим државама су пружали 11 јужњачких робовласничких држава (или 13, гледајући из перспективе Југа) које су формирале Конфедеративне Америчке Државе.

Људство из свих држава је служило у Војсци САД (познатој и као Војска Уније), мада су пограничне државе слале десетине хиљада војника јужно, у Конфедерацију. Пограничне државе су биле виталне за инвазију Уније на Југ. Линколн је то схватао и знао је да неће моћи да победи у рату без њих, поготово без Мериленда, који се налазио северно од престонице, Вашингтона. Североисточне и Средњезападне државе су снабдевале војску са свим средствима потребним за вођење модерног рата, производњом велике количине муниције и осталих залиха, уз то финансирајући рат својом индустријским капацитетом. Средњи запад је снабдевао Унију војницима, храном, коњима као и финансијски. Војне болнице су се налазиле широм територије Уније. Већином држава су управљали републикански гувернери, који су страсно подржавали Унију и који су гушили анти-ратне субверзије током рата. Демократска странка је била за рат почетком 1861, али је до 1862. године дошло до интерне поделе унутар странке на про-ратне и анти-ратне демократе (енгл. Copperheads). Демократе су током 1862. године имале значајних успеха на изборима, пре свега у Њујорку, мада су подршку и губили, као у Охају 1863. Хиљаду осамсто шездесет и четврте, Републиканци су водили кампању као Партија за националну унију привукавши тиме доста про-ратних демократа и војника, што је довело до новог мандата Линколна и пораза демократског противкандидата Џорџа Маклелана, бившег главнокомандујућег војске Уније и Војске Потомака.

Током рата север је живео у релативном просперитету, изузев територија на граници са земљама Југа, где је долазило до озбиљнијих сукоба и где се водио герилски рат. Национални банкарски систем је у том периоду је био реформисан, а просперитет је био стимулисан великим трошењем новца од стране савезне владе. Државе уније су доста новца и труда улагале у психолошку и социјалну подршку војницима, њиховим женама, удовицама и сирочади. Већину војске су чинили добровољци, а мобилизација је ступила на снагу 1863. године. Отпор мобилизацији је био највећи у већим урбаним срединама, поготово у Њујорку, где су се одржали велики протести против ње у јулу 1863. као и у неким руралним срединама попут рударских крајева Пенсилваније.

Застава САД од 1861. до 1863. године. Застава има 34 звезде, које симболизују све тадашње америчке државе. Државе Југа су представљене на застави јер се њихово одвајање сматрало нелегалним од стране Америчке владе.
други језици