Стразбур

Стразбур
франц. Strasbourg
Strasbourg muenster turm 2.jpg
Катедрала у Стразбуру
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава   Француска
Регион Алзас
Департман Доња Рајна
Становништво
Становништво
 — 2011-01-01 272.222 [1]
 —  густина 3478,43/км2
Агломерација ( 2010.) 761.042
Географске карактеристике
Координате 48°35′04″ СГШ; 7°44′55″ ИГД / 48°35′04″ СГШ; 7°44′55″ ИГД / 48.584445; 7.748612
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Ндм. висина 132—151 м
Површина 78,26 км2
Стразбур на мапи Француске
Стразбур
Стразбур
Остали подаци
Поштански број 67000, 67100, 67200
Позивни број 388, 390, 368
INSEE код 67482
Веб-сајт
www.strasbourg.eu

Стразбур ( франц. Strasbourg; лат. Stratœburgus; алз. Strossburi; нем. Straßburg) град је у региону Алзас, Француска. Налази се на реци Рајни и представља важно пристаниште и индустријско средиште. У граду је развијена трговина вином, хмељем, и дуваном. Стразбур поседује катедралу у готичком стилу, универзититет, конзерваторијум и академију. Од индустријских грана развијене су: бродоградња, металургија, машинска, прехрамбена, текстилна, дуванска и штампарска индустрија. По подацима из 2011. године у месту је било 272.222 становника. Oд првог јануара 2016. године, Стразбур је постао главни град новог административног округа Алзас-Шампања-Ардени-Лорен.

Историја

Античко доба

Јанусова фонтана, дело Томи Унгерера за 2000 година града, 1988.

На месту данашњег Стразбура налазило се келтско село по имену Аргенторате. Истраживања су показала да је ово подручје било насељено и пре тога.

римски генерал Друз, брат цара Тиберија је овде 12. п. н. е. основао нови град и романизовао његово име у Аргенторатум. То је било војно утврђење са кампом које се налазило на лимесу (граница Римског царства) на Рајни. Око кампа се створила цанабае (англомеризација цивилног становништва) која је наставила да се развија према западу).

Касније се граница помакла источно и Аргенторатум постаје позадинско римско утврђење, све до краја трећег века. Године 352, град разарају Алемани и Франци, а Јулијан Отпадник поновно га осваја 357. године. Године 406, Хуни, Бургунди, Вандали и Свеви су напали Галију. Град уништава Атила, 451. године.

Средњи век

Град су 496. године обновили Франци, под именом Стратебургум који се почео убрзано развијати након Хлодовеховог преобраћења на хришћанство. Овај град је био један од ретких градова у регији који су били седишта бискупа, у то време великог политичког функционера. У осмом и деветом веку град трговачки и привредно буја па се становништво удвостручује. У то време је под назором бискупа изграђена нова катедрала и отворене су многе жупе.

Године 842. град угошћује Карла Ћелавог и Лудвига Немачког који су се побунили против њиховог брата Лотара око поделе царства које им је оставио њихов деда Карло Велики и у овом граду су потписали заклетву, данас познату под називом „ Заклетва из Стразбура“. Текст је био написан на три језика - латинском, немачком и француском. Овај документ се сматра и најстаријим документом написаним на француском језику.

Крајем сукоба и споразумом у Вердену 843, Стразбур је припао Лотару, али његовом смрћу остаје у Немачкој. Године 962, Отон Велики оснива Свето римско царство ослањајући се на Цркву. У ово време Стразбур је добио право за самостално управљање судством и право на ковање сопственог новца.

Град наставља да се развија градњом нове утврде града у 12. веку, која је век касније још више проширена.

Од 1202. до 1220. године, град се изграђује око цркава Сант Пјер Лежун ( франц. Saint-Pierre-le-Jeune) и Сант Пјер Левокс ( франц. Saint-Pierre-le-Vieux). Многе куле и утврђења су изграђена у то време, које су нестале тек у 19. веку.

Прекривени мостови у Малој Француској

Од 1228. године, трговачке четврти чине важан саставни део града. Улице и грађевине из тог времена сведоче о бујном трговачком животу тадашњих Стразбуржана. Град је у то време био заштићен системом кула повезаних Прекривеним мостовима ( франц. Ponts Couverts).

Грађанство је у то време желело да се укључи у политички живот града, тако да је 1214. основано веће грађана, а 1262. грађани су преузели вођство градом. У ово доба догодили су се многи сукоби око моћи. Највећи су се сукоби одиграли између две супротстављене породице: Зорн и Муленхајм, грађански рат је изазвао револт Стразбуржана и власт се враћа трговачкој класи. Након дугог проблематичног раздобља у 15. веку ствара се нова политичка организација: градом управља Амајстер (градоначелник) којег именују чланови градског већа, док четири Штатмајстера именује племство. У то време град броји око 16.000 становника, кује сопствени новац и има статус слободног града у Царству, тј. de facto кнежевине.

катедрала

Између 1370. и 1390. године, на крају Стогодишњег рата, становништво се боји напада пљачкашких банди који харају по том крају. Власт тада одлучује заштитити западни и северни део града.

Град 1493. године

Средњи век је златно доба Стразбура. Последње проширење града је у средњем веку између 1387. и 1441. То проширење се односило на четврт Крутенау у којој су живели многи рибари и трговци. Град се није битно проширивао све до 19. века.

Његово богатство је примарно заслуга његових становника и највише топографије. Захваљујући многим воденим путовима, овај град је, окружен водом, постао центар врло активне трговине.

У Средњем веку, алзашко вино је постало познато у Немачкој и Холандији, па чак и у Енглеској и Скандинавији. Стразбур је такође извозио и текстил и житарице, а увозио многе тада луксузне производе као: стакло, коже, крзна, свилу и зачине. Зграда старе Царине један је од ретких доказа бујајуће речне трговине у то време. Налази се уз обале Ила, а саграђена је 1358. за чување и опорезивање добара којима је трговао Стразбур.

Најпознатији симбол из овог раздобља је катедрала за чију су градњу била потребна четири века. Градња је почела 1015. на месту старе римске базилике, а торањ је завршен тек 1439. године. Град је препун цркви које су дали изградити редовници или племениташи. Међу најстаријим црквама у граду су: ЖСант Пјер Левокс ( франц. Saint-Pierre-le-Vieux), Сант Пјер Лежун ( франц. Saint-Pierre-le-Jeune) и Сант Томас ( франц. Saint-Thomas). Поред цркава, саграђено је и неких двадесет самостана.

Бројни споменици из средњег века верно приказују како је уметност тада била у служби вере. Уметнике је у то време у град највише привлачила изградња катедрале. Већина тих уметника била је анонимна. Сликарска уметност развила се тек у 15. веку, а алзашка школа била је позната по осликавању олтара.

Интелектуални живот се такође развио у 15. веку, појавом штампарије. У ово време је у граду живео и Јохан Гутенберг. Стразбур је у то време постао велики штампарски центар и на крају Средњег века у граду је постојало око педесет штампарија. Овај изум је био један од важних фактора за настајање хуманизама. Највећи стразбуршки хуманисти су били: Јакоб Вимпхелинг, Гајлер фон Каусерсберг и Себастијан Брант. Убрзо након њихове критике упућене Цркви јавља се и Реформација.

Ренесанса

Ренесансни период је за град била врло проблематично раздобље. Хуманизам и реформација обележавају ово раздобље. Стразбур је био један од првих градова у којима су се виделе ове промене. Године 1518. Мартин Лутер је закуцао на врата стразбуршке катедрале своје тезе, чиме је отпочео борбу против Католичке цркве из које ће се на крају родити протестантизам. Захваљујући штампи, Лутерово учење се брзо раширило и већ 1524. град је прихватио протестантизам, а цркве постају протестантске. Паралелно уз реформацију избила је и сељачка буна, када се 50.000 сељака дигло против племства и свештенства. Сељаци су палили опатије и дворце, а Стразбур је одбио да се умеша у сукоб, тако да није ни помагао нити се борио против побуњеника.

План града, 1572. године

Тешка времена за град дошла су ипак са ратовима. Цар, Карло V, католик, започео је рат против протестаната и њихових савезника. Падом Протестантске лиге, у Стразбуру катедрала и две цркве су враћене католицима. Град је такође упао и у финансијске тешкоће. Године 1592. градска финансијска средства су била потпуно исцрпљена због бискупског рата. Рат је избио због избора новог бискупа око којег се нису могли усагласити протестанти и католици. Рат је беснио 20 година и опустошио околину града. Доласком реформације, уметност губи свог главног мецену: Римокатоличку цркву. Из катедрале нестаје мноштво олтара и уметност се у то време окреће од религије према грешној уметности. Преображај у архитектури текао је споро, тек се у раздобљу од 1550. до 1580. појавио ренесансни стил. У 17. веку јавља се италијански класицизам у архитектури, чији је најбољи пример хотел Врана.

Једноставни стил средњег века замењује уметност резбарења. Кућа Камерзел савршено приказује скулптуралну уметност у изобиљу. Кућа се налази на тргу катедрале и добила је име по трговцу Жану Франсои Камерзелу ( франц. Jean-François Kammerzell) који ју је купио у 19. веку. Фасада куће садржи бројне резбарије у дрвету. Као и кућа Танеурс, Кућа Камерзел приказује велику склоност уоквиравања прозора у то време. Осим дрвета, у то време је била популарна и цигла, најоригиналнија циглена зграда изграђена у то време је Трговачка комора.

Стари режим

1618. године избио је тридесетогодишњи религијски рат између протестаната и католика. Алзас је практички разрушен, али је Стразбур остао неутралан у овом сукобу. Крајем рата 1638. године, Алзас окупира Француска, али Стразбур остаје слободни краљевски град. Град остаје изолован и ослабљен, па за време опсаде Луја XIV, 30. септембра 1681. потписује капитулацију и признаје француску власт. Симболично, краљ тада наручује рушење дела утврђења града. Између краља и градоначелника постиже се договор у којем град задржава власт над политиком, управом и религијом. Заузврат је град морао прихватити изградњу војног гарнизона.

Кућа Камерзел

У то време у град долази мноштво нових становника привучени његовим олакшицама. Један од племића, кардинал Арман де Роан-Субиз, син Луја XIV, гради нову бискупску палату имена Пале де Роан на реци Ил, насупрот кућа грађанства. Стразбур је постао врло важан град за Француску у то време, због свог положаја на Рајни и због војног гарнизона. Изабраник Луја XV, Жак Франсоа Блондел осмислио је план реконструкције Стразбура који је, због мањка средстава само делимично извршен. Захваљујући њему изграђене су многе историјске зграде у граду.

Покривени мостови (Les ponts couverts)

Мало по мало мењао се изглед старог града по узору на париске грађевине. У ово време Стразбур бележи нови напредак и постаје главно место регије. Грађанство се богати и изграђује нове велелепне грађевине. У ово време се развијају књижевни салони у којима високо стразбуршко друштво проводи своје време. Многи млади интелектуалци из Немачке, Шведске, Енглеске и Швајцарске долазе на студије у град, међу њима и Гете. Развија се и керамичка и златарска уметност, а стварају се и велике ковачнице. У ово време се настаје и велика неразмера у богатству становништва, око петине становништва присиљено је да проси. Град постаје препун унутар својих зидина, али се и развијају нове привредне активности. У граду се отварају многе пивнице и пушионице, али трговина одумире због великих пореза и несигурности путева.

Модерно доба

Године 1789, у доба Револуције, град је имао између 55.000 и 60.000 становника. Градска власт је срушена ударом на управу и градоначелник одступа. Градске привилигије су укинуте. Грађанство даје потпору револуционарима и нове институције бивају брзо прихваћене. Град је поприлично пропатио у то време, поготово за време Владавине Терора која је трајала две године. Након капитулације повећава се војна присутност у граду. Тада су саграђене многе обрамбене установе укључујући тврђаву и систем поплављивања града у случају напада.

Године 1792, официр Клод Јозеф Руж де Лисл ( франц. Claude Joseph Rouget de Lisle) компонује песму за рајнску војску, која касније постаје Марсељеза. Стразбур опет цвета за време Првог царства. После револуције, привредни раст је велик, највише захваљујући војсци. Захваљујући префекту Лезау-Марнесија привредно се развија и град и департман као и сви слојеви грађанства. За време његове владавине побољшан је систем путева и потакнут развој разних пољопривредних култура, и трговине.

Ово је и време реализације великих пројеката, изграђен је канал од Рајне до Роне и друмски мост између Стразбура и Кела. Сад се и технологија укључује у архитектуру, у средишту града појављују се жељезни мостови, као мост Саинт-Томас, изграђен 1841.

Многе културне институције су такође изграђене, као нова опера и конзерваторијум. Власт такође наређује поновно отворање универзитета које су затворили револуционари и које сада постаје академија. Од 1800. до 1870. град мења свој изгледа захваљујући реализацијама великих пројеката. 1840. постављени су споменици Гутенбергу и Клеберу, аутора Филипеа Граса. Улице добијају плочнике и уличне светиљке. Наполеоново доба такође је од користи граду, све до рата 1870.

Карта Стразбура 1888. године

Иако је у Средњем веку град велики део свог буџета посветио одржавању утврђења, град је био врло слабо припремљен за напад Баденаца 1870. Град је био бомбардован три дана, а за време бомбардовања уништен је велик део историјских грађевина, као и огромни фонд историјских и ретких књига у градској библиотеци. Због недостатка хране, генерал Улхрих је капитулирао, а штета начињена граду била је огромна, мноштво становништва било је убијено или рањено.

Алзас и Лорену анектирало је Немачко царство, а главно политичко средиште био је Стразбур.

За време немачке владавине, тачније за време владавине надстојника Ото Бака и Конрад Швандера удвостручена је површина стамбеног дела града за само тридесетак година. После бомбардовања јавило се питање обнове. Будући да се град гушио унатар својих бедема, алзашки архитекта Конрад саградио је велике улице, са мноштвом пространих зелених површина. Саграђене су многе нове јавне установе, као: зграда универзитета, пошта и купалишта. Трг Републике постао је место где су се састајали стари и нови град. Тамо је саграђено пет велелепних зграда као: парламент Алзаса и Лотарингије (данас Народно позориште у Стразбуру), Универзитетска библиотека, Царска палата (данас Рајнска палата), мешавина фирентинске ренесансе и берлинског барока.

Поглед на град 1895. године

У то доба модернизације, задржале су се и неке примитивне карактеристике, нпр. у зградама грађеним крајем 19. века, ретко су грађена купатила, становништво се купало једном недељно на јавним купалиштима, кад су била чиста. Слично је било и са тоалетима, били су грађени ван зграда. Око 1900. године, јавља се модерни правац из Глазгова, под називом Арт нуво. У граду се тада јављају зграде грађене комбинацијом оријенталистике и Југендстила, као Египатска кућа.

Пешачки мост Мимрам, у „Врту две обале“

Од 1912. догађају се промене у вези комуникације и саобраћаја. Уређују се улице и тргови и саде дрвећа, а град добија и нову станицу. Саграђена је и трговачка и индустријска лука на Рајни. Стразбур се претвара у индустријски град и удвостручује му се становништво и буја интелектуални живот. Након Првог светског рата, из којег је Стразбур изашао поприлично нетакнут, Алзас и Лотарингија враћени су Француској која је желела да пофранцузи регију изостављајући алзашку културу и напредак остварен од 1870. до 1914. године. Политичке препирке око положаја Алзашана прате културни протести. Како би сачували своју посебност, Стразбуржани оснивају алзашки музеј и Алзашко позориште.

Доласком Другог светског рата, Алзас опет припаја Немачка, која почиње са јаком политиком германизације становништва, забрањује се употреба француског и мењају се имена улица из француских презимена у немачка. 23. новембра 1944. године, Стразбур ослобађају Леклеркове трупе и Алзас се враћа у Француску.

Током 1960их, Стразбур постаје место француско-немачког помирења. 2004. године, Стразбур и Кел организовали су Фестивал двеју обала, на обе стране Рајне. Удвостручио се број мостова које повезују обе обале Рајне: мост Флимлин отворен је 2002. године, а пешачки мост Мимрам 2004. године поводом хортикултурне изложбе (Landesgartenschau).

други језици
Afrikaans: Straatsburg
Alemannisch: Straßburg
አማርኛ: ስትራዝቡርግ
Ænglisc: Strǣtburg
العربية: ستراسبورغ
armãneashti: Strasbourg
arpetan: Strasbôrg
asturianu: Estrasburgu
azərbaycanca: Strasburq
تۆرکجه: استراسبورگ
Bahasa Indonesia: Strasbourg
Bahasa Melayu: Strasbourg
български: Страсбург
Bân-lâm-gú: Strasbourg
Basa Jawa: Strasbourg
беларуская: Страсбур
беларуская (тарашкевіца)‎: Страсбург
Boarisch: Strossburg
bosanski: Strasbourg
brezhoneg: Straßburg
català: Estrasburg
Cebuano: Strasbourg
corsu: Strasburgu
Cymraeg: Strasbwrg
Чӑвашла: Страсбург
čeština: Štrasburk
dansk: Strasbourg
Deutsch: Straßburg
dolnoserbski: Strasbourg
eesti: Strasbourg
Ελληνικά: Στρασβούργο
emiliàn e rumagnòl: Straśbûrg
English: Strasbourg
español: Estrasburgo
Esperanto: Strasburgo
estremeñu: Estrasburgu
euskara: Estrasburgo
français: Strasbourg
Gaeilge: Strasbourg
galego: Estrasburgo
Hausa: Strasbourg
客家語/Hak-kâ-ngî: Strasbourg
עברית: שטרסבורג
hornjoserbsce: Strasbourg
hrvatski: Strasbourg
Հայերեն: Ստրասբուրգ
interlingua: Strasbourg
Interlingue: Strasbourg
íslenska: Strassborg
italiano: Strasburgo
ქართული: სტრასბური
kalaallisut: Strasbourg
kaszëbsczi: Sztrasbùrg
kernowek: Strasbourg
Kiswahili: Strasbourg
Kreyòl ayisyen: Estrasbou
Kurdî: Strasbourg
Ladino: Estrasburgo
Latina: Argentoratum
latviešu: Strasbūra
Lëtzebuergesch: Stroossbuerg
lietuvių: Strasbūras
Limburgs: Sjtraasburg
lingála: Strasburg
magyar: Strasbourg
македонски: Стразбур
монгол: Страсбург
مازِرونی: استراسبورگ
Nāhuatl: Strasbourg
Nederlands: Straatsburg
Napulitano: Strasburgo
нохчийн: Страсбург
norsk: Strasbourg
norsk nynorsk: Strasbourg
occitan: Estrasborg
oʻzbekcha/ўзбекча: Strasburg
ਪੰਜਾਬੀ: ਸਟਰਾਸਬਰਗ
Pälzisch: Stroosburi
Piemontèis: Strasborgh
Plattdüütsch: Straßborg
پنجابی: شٹراسبرگ
polski: Strasburg
português: Estrasburgo
Ποντιακά: Στρασβούργο
română: Strasbourg
Runa Simi: Strasbourg
русский: Страсбург
sardu: Strasbourg
Scots: Strasbourg
Seeltersk: Straasbuurich
shqip: Strasburg
sicilianu: Strasburgu
Simple English: Strasbourg
slovenčina: Štrasburg
slovenščina: Strasbourg
ślůnski: Strasbourg
کوردی: ستراسبورگ
srpskohrvatski / српскохрватски: Strasbourg
suomi: Strasbourg
svenska: Strasbourg
Tagalog: Strasbourg
Taqbaylit: Strassburg
татарча/tatarça: Страсбург
Tiếng Việt: Strasbourg
Türkçe: Strazburg
українська: Страсбург
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: Strasburg
vèneto: Strasburgo
vepsän kel’: Strasburg
Volapük: Strasbourg
West-Vlams: Stroatsburg
Winaray: Strasbourg
მარგალური: სტრასბური
ייִדיש: שטראסבורג