Византијски календар

Византијски календар је био календар који се званично употребљавао у Византијском царству (Источном римском царству)[1] од 988. и владавине Василија II, до пада царства 1453. Такође, је коришћен у земљама под византијским утицајем, нпр. у Србији.

Био је идентичан јулијанском календару, осим што су имена месеци била транскрибована са латинског на грчки језик, први дан године је био „1. септембар“, а прва година је најчешће била по цариградској ери, „5509—08. п. н. е.“ (веровало се да је тада створен свет — види датирање постања), односно десио Велики потоп. Да бисте добили године цариградске ере, додајте години наше ере 5508 за датуме од 1. јануара до 31. августа, одн. 5509 за остатак године.

Почетак године византијског индикта је око 462. промењен на 1. септембар, а 537. званично је усвојен као начин да се идентификује византијска година. Ипак, византијски историчари, попут Максима Исповедника, Теофана Исповедника и Ђорђа Синкела, све до десетог века почињали су своју годину 25. марта (Благовести) и бројали године од тог датума у 5493. п. н. е. (изгледа да је тзв. мартовско датирање постојало и код Срба, нарочито до цара Душана). Поменута ера се називала „антиохијска“ или „александријска“.[2] Латински месеци су транскрибовани на грчки још откако су Римљани заузели источни медитеран.

Преступни дан византијског календара је добијан на исти начин као и бисекстилни дан првобитне римске верзије јулијанског календара, удвојењем шестог дана пред мартовске календе, тј. удвојењем 24. фебруара (нумерисање дана у месецу од првог надаље, а тиме и преступни дан 29. фебруар, уведено је у касном средњем веку).

Од 1. септембра 2019. (по Јулијанском календару) тече 7528. година византијске (цариградске) ере.

други језици