Organska poljoprivreda

Organski proizvedena hrana

Organska poljoprivredna proizvodnja je oblik poljoprivrede koji se zasniva na upotrebi rotacije useva, zelenišnog đubrenja, komposta i biološke kontrole insekata. Organska proizvodnja podrazumeva upotrebu đubriva i pesticida (herbicidi, fungicidi i insekticidi) koji se smatraju prirodnim, a isključuje se ili strogo ograničava upotreba sredstava kao što su: sintetička petrohemijska đubriva i pesticidi; regulatori rasta (hormoni); upotreba antibiotika kod žive stoke; genetski modifikovanih organizama,[1] ljudskog kanalizacionog otpada i nanomaterijala.[2] Održivi razvoj, otvorenost, nezavisnost, zdravlje i sigurnost su osnovni razlozi za uvođenje organske proizvodnje.

Metode organske poljoprivredne proizvodnje su međunarodno pravno regulisane i sprovode se od strane mnogih zemalja, a zasnovane su na standardima uspostavljenim od strane Međunarodne federacije pokreta za organsku poljoprivredu (engl. International Federation of Organic Agriculture Movements), međunaronde krovne organizacije za organsku proizvodnju, koja je osnovana 1972.

Tržište za organsku hranu i druge organske proizvode ubrzano raste od 1990. godine, i 2012. godine je dostiglo vrednost od 63 milijarde dolara. Ovakvi zahtevi su doveli do povećanja površina na kojima se primenjuju principi organske proizvodnje. Ovaj rast od 2001. do 2011. iznosi oko 8,9% godišnje. Organska proizvodnja se u 2011. godini primenjivala na približno 37 miliona hektara, što predstavlja oko 0,9% svjetskih obradivih površina.

Other Languages
العربية: زراعة عضوية
অসমীয়া: জৈৱিক কৃষি
български: Биоземеделие
हिन्दी: जैविक खेती
Bahasa Indonesia: Pertanian organik
日本語: 有機農業
한국어: 유기농
മലയാളം: ജൈവകൃഷി
Bahasa Melayu: Pertanian organik
မြန်မာဘာသာ: အော်ဂဲနစ်
नेपाली: जैविक खेती
ਪੰਜਾਬੀ: ਜੈਵਿਕ ਖੇਤੀ
Simple English: Organic farms
slovenščina: Ekološko kmetijstvo
српски / srpski: Organska poljoprivreda
Türkçe: Organik tarım
Tiếng Việt: Nông nghiệp hữu cơ
吴语: 有機農業
中文: 有機農業
Bân-lâm-gú: Iú-ki lông-gia̍p