Bopomofo

Bopomofo
Zhuyinbaike.svg
Generalno
VrstaPolu-slogovnik slova za pristup i rimu sloga; dijakritike za tonove
JeziciKineski, formosanski jezici
Historija
Period1913 do danas, sada se koristi kao rubi karakteri u Tajvanu za kineski, i kao glavno pismo za formosanski jezik
Klasifikacija
Porodica
(Proto-pisanje)
Srodni sistemiUprošćeno kinesko, kanđi, handža, ču nom, kitansko pismo
ISO 15924Bopo

Bopomofo ili džujin fuhao, često skraćeno džujin je fonetski sistem za transkripciju kineskog jezika, posebno mandarinskog, za ljude koji uče čitanje, pisanje ili govor mandarinskog jezika. Ovaj polu-slogovnik je trenutno u širokoj upotrebi u Republici Kini (Tajvanu) (pogledajte Upotrebe). Sastoji se od 37 slova i 4 tonske beleške, koji je sveobuhvatan sistem kojim se mogu prepisati svi mogući glasovi u mandarinskom.

Iako se često misli kao alfabet, džujin se ne temelji na suglasnicima i samoglasnicima ali na slogovni početak i slogovnoj rimu. Temelji se na kineskim tabele rima, ali sa dijakritikama nego sa različitim rimama za tonove. Kao u alfabeti, suglasnici (slogani početnici) se predstavljaju sa različitim slovima i čine 21 od 37 slova. Međutim, osim poluvokala, svaka rima ima različita slova, koje spajaju samoglasnike, dvoglasnike, i završne suglasnike. Na primer, luan je napisano ㄌㄨㄢ (l-u-an), gde zadnje slovo ㄢ predstavlja čitav završetak -an. Ti završeci čine ostala 16 slova džujina. (Međutim, završeci -p,-t,-k, koji se ne nalaze u mandarinskom, pisani su kao potpisana slova posle završetka koja predstavlja samo samoglasnik.)

U svakodnevnom govoru, džujin je poznat kao bopomo ili bopomofo (ㄅㄆㄇㄈ) po prvim slovima u alfabeti. U službenim dokumentima, ponekad se zove „Mandarinski fonetski simboli 1“ (國語注音符號第一式), skraćeni „MFS 1“ (注音一式); Broj se služi kako bi se razlikovao od manje poznatog kolege, MFS 2 koji je sistem romanizacije izumljeni oko istog perioda, ali sada ukinut (usp. romanizacija kineskog u Tajvanu).

Istorija

Komisija za ujedinjenje izgovora, vođena Vu Cin-hangom 1912 - 1913, je stvorila sistem zvan guojin zimu (|- |colspan="3" class="boilerplate metadata" style="line-height:10pt; padding:0.5em;"| Pažnja: Ova stranica možda sadrži IPA fonetske simbole u unikodu. ) ili džujin zimu (|- |colspan="3" class="boilerplate metadata" style="line-height:10pt; padding:0.5em;"| Pažnja: Ova stranica možda sadrži IPA fonetske simbole u unikodu. ) koji se temelji na Džang Binglinovom stenografijom. Da vidite razlike sa džangovom sistemom, vidite Komisiju za ujedinjenje izgovora. Nacrt je objavljen 11. jula 1913. od strane Nacionalnog ministarstva za obrazovanje Republike Kine, ali nije zvanično proglašen do 23. novembra 1928. Džujin zimu (zhùyīn zìmǔ) je preimenovan džujin fuhao (zhùyīn fúhào) u aprilu 1930.

Korištenje džujina nastavljen je nakon 1949. u Republici Kini na Tajvanu. U kontinentalnoj Kini, džujin je zamenjen sa pinjin sistemom koja je objavila Narodna Republika Kina, iako je izgovor reči u standardnim rečnicima su ponekad dati istovremeno u pinjinu i džujinu.

Tajvanovo Ministarstvo obrazovanja je za mnogo godina nastojao da se korišćenje džujina promeni u korist sistema temeljen na latinskim slovima (kao što su MFS 2). Međutim, ove tranzicija je izuzetno spora sa obzirom na poteškoće sa učenjem učitelja osnovnih škola novi sistem osnovan na latinici.

Other Languages
العربية: بوبوموفو
català: Zhuyin
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Ció-ĭng Hù-hô̤
čeština: Ču-jin fu-chao
Deutsch: Zhuyin
English: Bopomofo
Esperanto: Bopomofo
español: Zhuyin
français: Bopomofo
Bahasa Indonesia: Bopomofo
italiano: Bopomofo
日本語: 注音符号
Basa Jawa: Bopomofo
한국어: 주음부호
Malagasy: Bopomofo
Bahasa Melayu: Zhuyin
Nederlands: Zhuyin
norsk: Zhuyin
polski: Bopomofo
português: Zhuyin
русский: Чжуинь фухао
Simple English: Zhuyin
српски / srpski: Бопомофо
Basa Sunda: Bopomofo
svenska: Zhuyin
Tagalog: Bopomofo
українська: Чжуїнь
Tiếng Việt: Chú âm phù hiệu
Winaray: Bopomofo
中文: 注音符號
文言: 國語注音
Bân-lâm-gú: Chù-im hû-hō
粵語: 注音符號