Bioraspoloživost

U farmakologiji, bioraspoloživost se odnosi na udeo primenjene doze leka koji u neizmenjenom obliku dospeva u sistemsku cirkulaciju, i predstavlja jedan od osnovnih farmakokinetičkih parametara leka. Po definiciji, bioraspoloživost leka primenjenog intravenozno je 100%. Međutim, ukoliko se lek primeni drugim putem (npr. oralno), njegova bioraspoloživost opada (usled nepotpune apsorpcije i metabolizma prve faze). Bioraspoloživost je značajan parametar u farmakokinetici jer ju je potrebno uzeti u obzir prilikom izračunavanja doza kod neintravenoznih ruta primene leka.

Definicija

Apsolutna bioraspoloživost je mera stepena u kojem terapeutski aktivan oblik leka dospeva u sistemsku cirkulaciju i u kojem je dostupan na mestu dejstva.[1] Obeležava se slovom F.

Relatvna bioraspoloživost predstavlja odnost apsolutnih bioraspoloživosti dva preparata istog leka primenjena istim ili različitim putem. Ova dva preparata mogu, a ne moraju, imati isti farmaceutski oblik. Ukoliko se radi o dva preparata u istom obliku i sa istom količinim aktivne supstance, govorimo o ispitivanju bioekvivalencije.

Other Languages