Kisik

Kisik,  8O
Kisik u periodnom sistemu
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Kisik, O, 8
Serija Nemetal
Grupa, Perioda, Blok 16, 2, s
Izgled bezbojni plin
Zastupljenost 49,4 [1] %
Atomske osobine
Atomska masa 15,999 (15,99903 – 15,99977) [2] u
Atomski radijus (izračunat) 60 (48) pm
Kovalentni radijus 66 pm
Van der Waalsov radijus ? pm
Elektronska konfiguracija [ He]2s22p4
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 6
1. energija ionizacije 1313,9 kJ/mol
2. energija ionizacije 3388,3 kJ/mol
3. energija ionizacije 5300,5 kJ/mol
4. energija ionizacije 7469,2 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje gas
Kristalna struktura kubična
Gustoća 1,429 [3] kg/m3 pri 273,15 K
Magnetizam paramagnetičan ( = 1,9 · 10−6) [4]
Tačka topljenja 54,8 K (−218,3 °C)
Tačka ključanja 90,15 K (−183 [5] °C)
Molarni volumen 17,36 · 10−6 (čvrsti) m3/mol
Toplota isparavanja 5,58 [5] kJ/mol
Toplota topljenja 0,222 kJ/mol
Pritisak pare 1 · 104 Pa pri 73 K
Brzina zvuka 317,5 m/s pri 293 K
Specifična toplota 920 J/(kg · K) kod 298 K
Specifična električna provodljivost 0 S/m
Toplotna provodljivost 0,02658 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj −2, −1, 0, +1, +2
Oksid ?
Elektrodni potencijal 1,23
Elektronegativnost 3,44 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER ( MeV) PR
15O

sin

122,24 s ε 2,754 15N
16O

99,762 %

Stabilan
17O

0,038 %

Stabilan
18O

0,2 %

Stabilan
Sigurnosno obavještenje

Oznake upozorenja

Oksidirajuće

O
Oksidirajuće
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 8
S: (2-)17
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se osnovne SI jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Kisik, kiseonik ili oksigen ( latinski oxygenium, iz grčkog ὀξύς ‚oxys‘, oštar, kiseo i γεννάω ‚gen-‘ koji stvara, odnosno onaj koji stvara kiselinu) jeste hemijski element koji se označava simbolom O i ima atomski broj 8. U periodnom sistemu nalazi se u šestoj glavnoj grupi, odnosno pripada halkogenim nemetalima. On je najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori sa udjelom od 48,9% [6] do 49,4% [1], odnosno oko 30% po masenom udjelu, [7] po čemu je poslije željeza drugi po rasprostranjenosti. Također čini i 20,8% Zemljine atmosfere.

U elementarnom obliku kisik se pretežno javlja kao kovalentni homodimer, tj. kao spoj iz dva atoma sumarne formule O2, što označava molekularni kisik, dioksigen ili dikisik. On je bezbojan gas bez mirisa i okusa, a u čistom zraku ga ima oko 20,942%. Neophodan je za sagorijevanje i koroziju. Potreban je za život gotovo svih živih bića na Zemlji. Stvaraju ga biljke u procesu fotosinteze, ali ga i same troše za disanje, mada ne toliko koliko ga proizvedu fotosintezom. Za disanje biljke uzimaju kisik direktno iz zraka ili resorpcijom iz vode (rastvoreni kisik). U visokim koncentracijama kisik je za većinu živih bića otrovan. Metastabilni, vrlo reaktivni alotropski oblik kisika sa tri atoma kisika O3 naziva se ozon.

Atomarni kisik, odnosno kisik u obliku slobodnih, pojedinačnih atoma je stabilan samo pod ekstremnim uslovima, naprimjer u vakuumu u svemiru ili u vrelim atmosferama zvijezda. On ima određeni značaj kao međuproizvod u mnogim reakcijama u hemiji atmosfere.

Historija

Švedsko-njemački hemičar Carl Wilhelm Scheele 1774. i engleski hemičar Joseph Priestley 1771., nezavisno jedan od drugog, otkrili su i izolirali kisik u sklopu proučavanja procesa sagorijevanja. [8]

Od kamenog doba do srednje vijeka, vatra je za ljude bila vrlo značajna, kao dar neba. Preko pojave vatre nastala su različita vjerovanja počev od prirodnjačkih antičkih filozofa do alhemičara. Vatra je bila jedan od osnovih sastojaka u učenju o četiri osnovna elementa. U 17. vijeku nastalo je vjerovanje o postojanju jednog lahkog tajanstvenog sastojka ili supstance. Ovaj flogiston je navodno izlazio iz gorućeg materijala, tako da se toplota smatrala materijom. Švedsko-njemački apotekar Carl Wilhelm Scheele izveo je eksperimente tako što je zagrijavao mangan dioksid ili kalij permanganat sa koncentriranom sumpornom kiselinom (vitriol) čime je dobio bezbojni gas. Ovaj gas je podržavao sagorijevanje te ga je Scheele nazvao goreći zrak ili po porijeklu vitriol-zrak. Otkrio je i pojavu da se obični zrak sastoji iz ovog kisika i pokvarenog zraka. Potpuno nezavisno od njega, engleski hemičar Joseph Priestley je dvije godine kasnije zagrijavanjem živa oksida također dobio kisik. Britanac je svoja zapažanja objavio 1774. godine, dok je Scheele objavio svoju knjigu Chemische Abhandlung von der Luft und dem Feuer tek 1777. godine. [9]

2 HgO (s) → 2Hg (l) + O2 (g)

Otkrićem kisika i dalje nije bio poznat njegov značaj prilikom sagorijevanja. Francuz Antoine Lavoisier je tokom svojih ekperimenata pronašao da se pri sagorijevanju ne oslobađa nikakav flogiston, već da se veže kisik. Pomoću vaganja proizvoda sagorijevanja pronašao je da materijal ne postaje lakši nego teži. Uzrok dodatne težine tokom procesa sagorijevanja bilo je vezivanje kisika. Tada se smatralo da je kisik osnovni sastojak za pravljenje kiselina. Zbog toga je i nazvan oxygenium (onaj koji gradi kiseline), a naziv je predložio Lavoisier 1779. godine. Zapravo su neorganske kiseline sadržavale kisik rastvaranjem nemetalnih oksida u vodi.

Halogeni elementi, poput hlora i broma dugo vremena su smatrani oksidima nekog nepoznatog elementa. Kasnije je otkriveno da je vodik odgovoran za kiseli karakter. Naučnici Karol Olszewski i Zygmunt Florenty Wróblewski su prvi uspjeli dobiti tečni kisik 1883. godine.

Other Languages
Afrikaans: Suurstof
Alemannisch: Sauerstoff
አማርኛ: ኦክሲጅን
aragonés: Oxichén
Ænglisc: Æðmlyft
العربية: أكسجين
অসমীয়া: অম্লজান
asturianu: Oxíxenu
azərbaycanca: Oksigen
تۆرکجه: اوکسیژن
башҡортса: Кислород
Boarisch: Sauastoff
žemaitėška: Degounis
беларуская: Кісларод
беларуская (тарашкевіца)‎: Тлен
български: Кислород
भोजपुरी: ऑक्सीजन
বাংলা: অক্সিজেন
བོད་ཡིག: གསོ་རླུང་།
brezhoneg: Oksigen
català: Oxigen
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Iōng
Cebuano: Oksihena
کوردی: ئۆکسجین
corsu: Ossigenu
čeština: Kyslík
Чӑвашла: Йӳçамăш
Cymraeg: Ocsigen
dansk: Ilt
Deutsch: Sauerstoff
Ελληνικά: Οξυγόνο
English: Oxygen
Esperanto: Oksigeno
español: Oxígeno
eesti: Hapnik
euskara: Oxigeno
فارسی: اکسیژن
suomi: Happi
føroyskt: Oxygen
français: Oxygène
Nordfriisk: Sörstuf
furlan: Ossigjen
Frysk: Soerstof
Gaeilge: Ocsaigin
贛語:
Gàidhlig: Ogsaidean
galego: Osíxeno
Avañe'ẽ: Tatarapo
गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni: ऑक्सिजन
Gaelg: Ocsygien
客家語/Hak-kâ-ngî: Yông
Hawaiʻi: ʻOkikene
עברית: חמצן
हिन्दी: ऑक्सीजन
Fiji Hindi: Oxygen
hrvatski: Kisik
hornjoserbsce: Kislik
Kreyòl ayisyen: Oksijèn
magyar: Oxigén
Հայերեն: Թթվածին
Bahasa Indonesia: Oksigen
Ilokano: Oksiheno
Ido: Oxo
íslenska: Súrefni
italiano: Ossigeno
日本語: 酸素
Patois: Axijen
la .lojban.: kijno
Basa Jawa: Oksigèn
ქართული: ჟანგბადი
Kabɩyɛ: Ɔkɩsɩzɛnɩ
Gĩkũyũ: Oxygen
қазақша: Оттегі
ភាសាខ្មែរ: អុកស៊ីសែន
ಕನ್ನಡ: ಆಮ್ಲಜನಕ
한국어: 산소
Перем Коми: Шӧмувтыр
Ripoarisch: Sauerstoff
Kurdî: Oksîjen
Кыргызча: Кычкылтек
Latina: Oxygenium
Lëtzebuergesch: Sauerstoff
лезги: Кислород
Limburgs: Zuurstof
Ligure: Oscigeno
lumbaart: Osìgeno
lingála: Oksijɛ́ní
lietuvių: Deguonis
latviešu: Skābeklis
мокшень: Шапафни
Malagasy: Ôksizenina
олык марий: Шопештыш
Māori: Hāora
македонски: Кислород
മലയാളം: ഓക്സിജൻ
кырык мары: Кислород
Bahasa Melayu: Oksigen
Malti: Ossiġenu
မြန်မာဘာသာ: အောက်စီဂျင်
Nāhuatl: Ehecayoh
Plattdüütsch: Suerstoff
नेपाली: प्राणवायु
नेपाल भाषा: अक्सिजन
Nederlands: Zuurstof (element)
norsk nynorsk: Oksygen
norsk: Oksygen
occitan: Oxigèn
Livvinkarjala: Happamehsuadu
Oromoo: Ooksijiinii
ଓଡ଼ିଆ: ଅମ୍ଳଜାନ
ਪੰਜਾਬੀ: ਆਕਸੀਜਨ
Kapampangan: Oxygen
Papiamentu: Oksigeno
पालि: अक्सिजन
polski: Tlen
Piemontèis: Ossìgen
پنجابی: آکسیجن
پښتو: اکسيجن
português: Oxigénio
Runa Simi: Muksichaq
rumantsch: Oxigen
română: Oxigen
armãneashti: Oxigenu
русский: Кислород
русиньскый: Оксиген
саха тыла: Кислород
sardu: Ossìgenu
sicilianu: Ussìgginu
Scots: Oxygen
سنڌي: آڪسيجن
srpskohrvatski / српскохрватски: Kiseonik
සිංහල: ඔක්සිජන්
Simple English: Oxygen
slovenčina: Kyslík
slovenščina: Kisik
Soomaaliga: Ogsajiin
shqip: Oksigjeni
српски / srpski: Кисеоник
Seeltersk: Suurstof
Basa Sunda: Oksigén
svenska: Syre
Kiswahili: Oksijeni
தமிழ்: ஆக்சிசன்
ತುಳು: ಆಮ್ಲಜನಕ
తెలుగు: ఆక్సిజన్
тоҷикӣ: Оксиген
Tagalog: Oksiheno
Türkçe: Oksijen
татарча/tatarça: Уттуар
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: ئوكسىگېن
українська: Оксиген
اردو: آکسیجن
oʻzbekcha/ўзбекча: Kislorod
vèneto: Osìgeno
vepsän kel’: Hapanik
Tiếng Việt: Ôxy
West-Vlams: Zuurstof
walon: Ocsidjinne
Winaray: Oksiheno
хальмг: Оксиҗен
isiXhosa: I-oxygen
ייִדיש: זויערשטאף
Yorùbá: Ọ́ksíjìn
Vahcuengh: Yangj
中文:
文言:
Bân-lâm-gú: Sng-sò͘
粵語: